МОМИР С. ТИРНАНИЋ

Сећање на старе Смедеревце
МОМИР ТИРНАНИЋ  трговац

Скроман, смирен и одмерен. Господин Тирнанић С. Момир, рођен је у Смедереву далеке 1927г. Син познатог трговца Саве Тирнанића и Мајке Живке кројачице.

Одрастао је у Крњеву где је отац Сава, почетком 20-ог века основао трговину. Тако је он од малих ногу почињао да стиче знања и усмеравао се ка свом будућем позиву.

Безбрижно је одрастао у предратном периоду. Дружио се са вршњацима и био омиљен међу њима јер их је снабдевао слаткишима и дуваном из очевог дућана.

IV Разред 1937 године

Много несташлука је обележило период његовог одрастања и адолесценције. Тако му је пало на памет да би могао да наручи радио-апарат, без очевог знања - што је и учинио. Посто је од малена учио занат, није му био проблем да његову намеру и оствари. Искористио је печат и очев факсимил нажврљао потпис искористио је меморандум и радио апарат „Филипс“ стиже на кућну адресу (радио је у то време била права реткост). Из прикрајка је посматрао примопредају наручене робе и бес свога оца који је кулминирао у моменту. Знао је да 2-3 сата мора да нестане док се ситуација не смири а после нема проблема.

Био је власник бицикла који на себи имао сва могућа светла. Уживао је да га гланца и кинђури светлима и трубама. Управо тим бициклом је једном приликом за време рата пошао у Смедеревску Паланку по дуван када су га Немци покупили са осталим грађанима. Тако је он са још једним младићем сасвим случајно завршио иза жице. Та агонија је трајала читав дан. Њих двојица су сковали план да када падне мрак голим рукама ископају рупу испод жице да се кроз њу извуку из обруча и да баже кроз кукуруз куд који. На срећу план им је успео те извукоше живе глава а бицикла оста. Много је тих догодовштина Момир имао у време рата када су разне војске пролазиле селом и свраћали у њихову кућу а много пута и коначиле. Интересантна је јадна ситуација када су дошли „ослободиоци“ (Руси). Момир је био младић, носио је ручни сат када му је пришао руски војник и предложио да се мењају. Он ће њему да да вееелики сат (будилник око врата) у замини за ручни сат, уз обтазожење да од великог сата може да направи пет малих. Отац му је погледом дао знак да се склони.

Турбулентна времена и послератне прилике нису биле наклоњене породици Тирнаниц. Момир одлази у војску. Тамо је као писмен војник задобио поверење и симпатије својих старешина. Две године колико је трајао војни рок остаје крај свог мајора као његова „десна рука“. Све време је радио у канцеларији и баратао поверљивим документима. Из војске излази са чином резервног старешине. За време његовог одслужења војног рока национализацијом 1948г. породица остаје без игде ичега. Чак су и готов новац морали да предају. Осим куће и земље коју су поседовали и пар винограда ништа им више није остало. Магацини са робом су заплењени као и инвентар и роба из локала, па се тако још увек тразор (Кааса) и данас налази у једној до скора државној фирми. Породица се издржавала продавајући део по део остатка имовине. Поред тога остао им је завидан вински подрум, тријер, казан за дестилацију, те је Момиров отац продајом вина и ракије, изнајмљивањем казана и тријера (Машина за одвајање жита од кукоља) успевао да некеко преживи.

Момир се враћа са одслужења војног рока (већ је био ожењен и имао прво дете) и почиње да ради у општини у Крњеву као администратор а његов отац одбија понуду да ради у државној фирми. Момир убрзо схвата да то није његово опредељење и са породицом 1951 г. сада већ отац двоје деце, враћа се  у свој родни град. Ту самостално почиње да греди своју будућност и стиче пријатеље.

Трговинско предузеће „Напредак“ је основано 1949. г. да би се 1961. г. ујединило са фирмама, Равни-гај и Робни-магазино а под заједничким именом “Равни-гај“.

Изградњом нове и модерне зграде у центру града коју су Смедеревци назвали „Плави-воз“ отвара се истоимена у то време најсавременија продавница у граду где је Момир био пословођа.

^"Плави Воз" једна од Репрезентативних продавница тог времена

Прва постава трговаца "Плавог Воза" (у средини Момир Тирнанић)

Индустрализацијом земље стварају се велика и моћна предузећа, као што је и Т.П. „ДУНАВ“ а са њим и експанзија продавница у граду. 1965г. уједињују се фирме „Пламен“ и „Металургија“ под заједничким називом „Металургија“.

У то време новонастала фирма „Металургија“ која до тада, у свом асортиману, није имала текстил у понуди, у жељи да прошири своје пословање позива Момира, за отварање „Модне куће“ што он и прихвата. Тако настаје једна од најлепших продавница у Смедереву Модна Кућа “Јерина“ за чије се отварање лично ангажовао.

Дуго је „Јерина“ била најпопуларнија продавница која је у понуди имала најпознатије брендове тадашње Југославије од Триглава до Ђевђелије. Значајни добављачи као што су „Отекс из Охрида, „Астибо“ из Штипа „Рудник“ из Горњег Милановца „Мура“ из Мурдке Соботе „Лабуд“ и „Новотекс“ из Новог Места .

1974г. долази до интеграције фирме „Равни-гај“ и „Металургије“ и настаје „Трговинска радна организација „Дунав“.

Награда за најбољи излог на конкурсу Новотекса

Момир је са својим колегама обележио трговачку епоху у граду на Дунаву. Вредно је поменути и људе који су се својим прегалаштвом, љубављу према послу, знањем и харизмом издвајали. Међу текстилцима били су то: Милојко Кузмановић, Раде „Брња“ старији, Живан „Ера“ , Бане Симић као и остали представници млађе генерације. Међу колонијалцима ту је био чика Лукић, Шпира међу гвожђарима, књижар Божа „дерикожа“ итд. Ципеле су се пазариле код „Каде“ а намештај код „Лале“. Сви ови људи зсужни су зато што је „Дунав“ постао трговачки гигант са много продавница, са великим стовариштима не само у Смедерево већ и шире. Ткође су ови људи од знања и струке изшколовали плејаду примерних младих људи и добрих трговаца.

Одељење метраже

​

Интеграцијом, „Металургија“ постаје део великог пословног ланца Т.П. „Дунав“, те се тако Момир и физички враћа на место одакле је почео, у новоизграђену Робну Кућу „Дунав“ у центру града где такође води оделење текстила.

У оквиру свог матичног предузећа променио је много продавница, учествовао у самоуправљању и био на разним функцијама.

Његова девиза била је: „Потрошач је увек у праву“. Ово правило које је, од оца прихватио, преносио је и на млађе генерације. Када је трговац била „професија“ он је био у њој, па је са неколицином својих колега важио за легенду међу трговцима. Цењен, поуздан и надасве поштен и као такав остао је упамћен код суграђана.

Поводом 40 година рада, Трговинска радна организација „ДУНАВ“ Смедерево 1949-1989 Издаје брошуру „Трговина кроз историју„- где се и сам Момир сећа својих почетака.

Цитат: „Ја сам 1951 године поћео да учим занат у смедеревској трговини и ево бројим 39 година рада у њој. За мене је „Дунав“, мој колектив, моја друга кућа. Волим га, као што се воли најближи, најмилији. Није ми све једно када осетом да нас конкуренција, велике трговине из Београда над‌јачавају јер имају боље услове, више пара и кредита.Овде, у Смедереву није лако бити трговац, мора се у свему имати београдски ниво. Убеђен сам да ми имамо добре, спремне, способне и образовне трговце – констатује Момир Тирнаниц, пословођа „Самоизбора“ у Смедереву који је већ 35 година рачунополагач“...

Продавница Самоизбор Данашња Галерија модерне уметности

Захваљујући истраживањима Др. Леонтија Павловића сачувана су од заборава и многа велика трговачка имена 19.века, као што су Стеван Кузмановић, Димитрије-Дина Манчић, Гаврило-Гајца Поповић, Георгије-Ђорђе Нуша, Димитрије Салиабери, Ђорђе Карапанџић, Јефта М Павловић, Настас Каркаљера, Михаило Стојановић, Никола Ничота, Анастас Томић и многи други...“

„Захваљујући пописној књизи вароши Смедерева за 1862/3 који је први објавио Др. Леонтије Павловиц у могућности смо да сазнамо онај шаролики свет вароши Смедерева који се бави између многих занимања-и трговином“

Трговина као породична традиција обележила је и живот Момира Тирнанића који је пуних 40 година друге половине 20-тог века био међу најпознатијим трговачким именима у Смедереву.

Његов живот није обележила само трговина, већ и његов таленат који је и материјално доприносио кућном буџету.

Бавио се аматерски сликарством, где се опробао у свим техникама, радио је аквареле, уље на платну, лесониту, дрвету и стаклу. Бавио се араженством, где је био запажен и награђиван.

Излог: Стакло и керамика

Као аранжер добијао је награде али и критике. Васпитан је патријархално и у духу православља. Као поштовалац православне традиције аранжирао је излог стакла и порцулана пред „Младенце“ који падају 22-ог Марта а у време најжешћег социјализма. Тим поводом је послао поруку купцима у виду једног крупног натписа „Нудимо велики асортиман робе за предстојећи празник“. Неком удбашу је то запало за око па су га позвали да објасни који је то наступајући празник. Излог је остао порука је уклоњена. ​_

Излог: Лето - плажа

Давних 50-тих Момир је ангажован и као фирмописац, сликао је мурале, а радио је и диапозитиве (претече данашњих реклама) који су се приказивали пре журнала у биоскопу „Светлост“.

Тако је овај талентовани и скромни човек радио и стварао у свом родном граду. Власник је многих награда, диплома и плакета.

Један део Захвалница и признања за предан рад Момира Тирнанића

Све је он то осмишљавао и стварао у кругу своје породице, у дељивом стану у згради породице Солдатовић код Стругаре. Ту је провео и своје најлепше дана, зашто је у великој мери заслужна и супруга Лепа. Док је он био предан раду она је бринула о деци.

Породична слика :  Момир, Лепа, Слободанка, Милан