Владан Вукашиновић

ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ

- место где се живи
по најтежем типику на Светој Гори -

Од главног светогорског пристаништа на Светој Гори у луци Дафни (Света Гора - изворно на грчком Агиос Орос, Атос, Врт пресвете Богородице налази се на трећем прсту полуострва Халкидики), води пут ка Кареји - престоници и административном центру Свете Горе. Кареја је давно утврђено место на 600м надм. висине, окружено живописном природом, у коме више од миленијума управљају гувернер, представник световне власти и протат (светогорска управа) из света епистасија који представљају духовну власт. У центру Кареје налази се Протатска црква из 10. века, посвећен успењу Пресвете Богородице, у њему се чува чудотворна икона Достојно јест, чудотворна исцелитељка, једна од најпоштованијих реликвија на Светој Гори. На крајевима овог храма иконописани су ликови 20 светаца којима је посвећено 20 светогорских манастира.

     Од центра Кареје, поред Саборне цркве и Протата, поплочаном стазом стиже се до Испоснице Светог Саве, једне од најугледнијих келија на Светој Гори, једне од највећих српских светиња, али сматра се и светогорском и светском светињом. Испосницу је подигао Свети Сава Српски. 1199. године, одмах после подизања Хиландара, ради сопственог осамљивања и живота у исихазму (тиховање). Испосница, која је посвећена Светом Сави Освећеном Јерусалимском, за православне Србе има изузетан значај, као место духовног сазревања првог српског архиепископа и потоњих покољења хиландарских монаха након њега. У комплексу Испоснице су конак, припрата и храм посвећен Св. Сави Освећеном, помоћне зграде, стакленик и башта у дворишту, које представљају најрепрезентативнији део светогорске престонице. Припрата и црква су осликане у другој половини 18. и почетком 19. века.

     У Испосници велику пажњу поклоника привлачи Савино молитвено уточиште и иконостас са иконама. Централно место у дуборезном ораховом иконостасу са мало позлате заузима са десне стране чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице, највреднија реликвија у Карејској испосници, коју је Св. Сава донео 1217. године из манастира Св. Саве Освећеног у Светој земљи, а са леве стране икона Христа Паншокрашора, што је изузетак у православљу с обзиром на обрнуто позиционирање. За Млекопитатељницу и штап Св. Саве („жезло") постоји древно предање које је завештао Св. Сава Освећени на самом крају свог земног живота — „да ће после много времена доћи син царскога рода, који ће носити његово име, да му треба дати чудотворну икону и његов штап". И заиста, почетком 13. века, Сава је посетио манастир Св. Саве Освећеног у Палестини, и док се поклањао над моштима Саве Освећеног, штап се три пута померао, а Господ је чудотворну икону са постоља померио према Сави да би скренуо пажњу присутним монасима на Саву.

     У Испосници служи већ скоро две деценије смерни подвижник монах Никодим Хиландарац молитвена правила - Карејски типик Свешог Саве, служи Господу и васколиком српском народу. „Овај типик је једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности, рукописан на свитку пергамента на старословенском језику, кога је у осами уз пламен свећа и молитвено тиховање, у уској пећини – молитвеном кутку у коме се молио на коленима за опроштај грехова васколиког отечетства, написао Свети Сава 1199. године", после смрти свога оца Св. Симеона. Типик је написан на два слепљена листа дужине 705цм, налазио се до краја 19. века у Испосници Св. Саве, а онда је пренет у Архив манастира Хиландар. Овај документ је у 14. веку уклесан у камену изнад врата Карејске Испоснице. Називају је и „Посница", „Исихастирија", „Молчаница" или „Типикарница". Свети Сава је Типиком обезбедио Карејској Испосници потпуну самосталност у односу на Светогорски Протат, као и на игумана манастира Хиландар. Зато су сви обавезни, било да је и владика или патријарх, да преко манастира најаве долазак. Мало је познато да је ова Испосница била прва издавачка кућа код Срба. Осим поменутог типика, Савин ученик монах Доментијан је писао житије Св. Саве и житије Св. Симеона. 

     „Никодимово служење сматра. се подвигом јер је прописано да га обављају према типику три монаха, посебно и јер се у Испосници молитва никада не завршава. У 20 светогорских манастира читање Псалтира завршава се у седам дана, док се у Испосници, како је у свом завештању прописао Св. Сава, свакодневно заврши, зато је чувена светосавска Испосница и разликује се од других - по најтежем типику на Светој Гори". Никодим живи аскетски по једном од најзахтевнијих типика у монашком свету, није то лако јер Испосницу свакодневно обилазе поклоници. Повремено су долазили и други монаси на службу, али нису дуго издржали (прим. аут.), зато је Никодим благословен. „Исчитава и излистава даноноћно пожутеле странице Псалтира, његов живот је Јеванђеље. Моли се за знане и незнане, за обнову живота и спасење душе, у јутро и вече, дан и ноћ, у сумрак и освит, одавно дане не броји а године је негде затурио у безвременом календару вечности. У његовој мисли, речи, покрету и погледу огледа се молитва као вертикала смисла монашког живота, све је прожето добродушјем и топлином, незадрживом снагом молитвеног духа".

     „Готово да не постоји верујући поклоник, не само припадник Савиног рода, који није осетио мир и благодет Испоснице Светог Саве, у којој молитвено правило траје више од две трећине дана. Из ње се одлази спокојан и богатији, док у Испосници остају мелодична сазвучја молитве без престанка коју већ скоро две деценије предаје Творцу смерни подвижник старац Никодим".

Извори: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ Испосница_Светог_Саве_на_Светој_гори; Мишо Вујовић,
Испосница Светог Саве, Кареја, www.nacionalnarevija,com (https://www.youtube.com/watch?v=9K4EU95e0SM);
Емисија „Од злата јабуке" РТС 1; 2007, Београд.

Слике:
Владан Вукашиновић

Ауторски  текст ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ - место где се живи по најтежем типику на Светој Гори - Владан Вукашиновић је објавио у часопису Соколског савеза Србије ОКО СОКОЛОВО, бр. 69-70, децембар 2018, стр. 34-35.