"Јасенак" Храм светог великомученика Георгија у Петријеву - Смедерево -

Црква Јасенак – Храм светог великомученика Георгија у Петријеву код Смедерева
фото: Милан Тирнанић

Свети гај

Реч „гај“ у српском језику може да значи шума, шумарак, луг, честар и слично. Још од давних времена у нашем народу је постојало обожавање биљака, па су се неке чак сматрале и божанским бићима. Места на коме су узрастале такве, а и лековите биљке, у народу су била позната као "Свети гај".

Недалеко од Смедерева, а близу периферије града, на месту данашње цркве Јасенак није постојало ништа значајно. Ненасељен шумовит предео на домаку села Петријева није имао никакав посебан значај све до рађања легенде о лековитој шуми, па тако и настаде име овога места "Свети гај".

По предању, овде се у одређеним данима у току године појављују виле које у ноћном сатима играју и плешу, па су стога неки ово место назвали „Вилинско игралиште“. По сличном предању, виле су на овом месту имале и свој врт где је успевала биљка Вилино цвеће, што се у народу зове Јасенак, који је и лековит.

Јасенак

Биљка у нашем народу позната као Јасенак, односно на латинском „Dictamnus albus“, врло је ретка, па се ипак често налази и у нашим крајевима. Расте као зељаста биљка са веома јаким мирисом и крупним декоративним цветовима. Величина стабла износи најчешће од 60 до 120 цм висине. Боја цветова је различита, а најчешће ружичаста, љубичаста, црвена или бела. Листови су по облику слични листовима Јасена, па се због тога у народу и зове Јасенак. Садржај етеричних уља као и неких отровних састојака, чине биљку опасном за брање јер при томе кожа добија врло болно црвенило, па чак и пликове по рукама.

. 

. 

Самозапаљивост је такође једна необична особина Јасенка. Наиме због садржаjа опасних материја и етеричних уља у саставу биљке, може под одређеним природним условима да дође и до самозапаљивања цвета, при чему се чак може приметити и пламен плавичасте боје, који при томе не оштећује биљку, већ је само ослобађа од вишка запаљивих материја, као и од даље запаљивости. Ипак, ова чудна и врло опасна врста биљке може бити и корисна, што је и сврстава у групу лековитог биља.

Обожавање Јасенка на овом месту датира одавно, много пре постојања цркве која се данас ту налази. Ту се још од најдавнијих времена дешавало исцељење људи од наизглед врло тешких болести и безнадежних случајева. Као и онда, тако и сада, овај свети гај је познат под називом „Јасенак“

Од прошлости па чак и данас, у овој шумици се у време Ђурђевдана сакупљају тешки болесници, у нади да ће ноћењем и молитвама овде у Јасенку бити исцељени. Постоји мноштво невероватних прича о исцељивањима, што се чак и данас дешава.

. 

Свети Гај , данашњи изглед 
 Фото: Милан Тирнанић

. 

Аустријски сликар, војник и путописац "Роберт Ноиман " осликао је и описао Свети гај „Јасенак“ код Смедерева.

За боље разумевање слике уметник је дао опис догађаја што је записао Проф. Б. Тителбах.

Графика уметника Роберта Ноимана: Свети Гај „Јасенак“ код Смедерева

. 

На слици је (текст) опис Светог гаја, како га је видео гоаподин Роберт Нојман

- Превод описа:

Свети гај код „Јасенка“

Једнога дивног јулског дана не би ли се изложио тешкој врућини, јахао сам у близини периферије града Смедерева. Пут је делимично водио кроз миришљаве шуме. Отприлике око девет сати увече пролазим преко омањег брежуљка кроз једну пространу шумицу. Кроз густо зеленило примећујем треперућа слаба светла која се пале, па гасе и опет тако, остављајући на мене врло загонетан утисак. Радознао, сиђох с коња и привезах га за једно дрво а онда закорачих даље у шуму где се врло приметно осећа пријатан мир и тишана. Са одређеног растојања приметих људска бића како се брину о онима који леже на меканој травнатој постељи.

Када сам пришао ближе, приметих једну старију жену и у тренутку када сам хтео да је упитам шта све ово значи, она ми показа покретом прста да треба да будем тих и да не говорим гласно а онда ми је кроз шапат објаснила: Овај свети гај је насељен вилама које имају моћ да лече болесне. И зато ми доносимо наше болеснике овде да би се излечили, тако што прво одаберемо један жбун који ће служити вили за лечење па зато и мора да буде тишина да би вила могла да обавља свој посао. Ево овде видиш један такав жбун.

Када сам се савио да бих убрао један цветић, приметио сам да се ради о мени већ познатој биљци која се на српском језику зове „Јасенак“ што би на латинском била позната као „Диктамнус албус“ а у народу је многи зову и „Вилино цвеће“. Иначе овај „свети гај“ је препун овога прелепог бујног јасенка. Одлучили смо да помогнемо овој доброј жени, па смо због тога претражили жбун који је одабрала за болесника. Жбун мора да буде цео и неоштећен, а након тога смо положили пацијента на предходно намештену постељу на мекој травнастој подлози са главом окренутом испод жбуна. Потом смо поставили неке посудице, једну са медом, једну са млеком и једну са вином. Поред тога запалисмо једну воштану свећу и постависмо је поред постеље. У току ове целе припреме нисмо смели да причамо јер би вила због наших гласова напустила свети гај. Када је све било готово остави смо болесника самог, а ми се удаљисмо са тог места. Ујутру, када је изашло сунце вратили смо се назад.

Уколико су листови жбуна покидани или је део цвета или стабла поломљен, или се можда нађе неки црв или бубица, значи да је вила била ту и да ће пацијент оздравити. Уколико од свегa тога нема ништа, значи да ће болесник умрети. Ако нешто од меда, млека или вина недостаје значи да ће се болесник сасвим сигурно опоравити и оздравити.

Од најстаријих дана овај „свети гај“ је строго чуван и нико не сме да га оскрнави или присвоји за себе. Један мештанин који је хтео да га присвоји и уништи умро је исте године од необјашњиве тешке и дуготрајне болести. И то беше освета виле.-

Крај превода

Важно је напоменути да су се обреди исцељења болесника обављали само у одређеним данима у години, а то су верски празници: Ђурђевдан, Спасовдан и Духови.

Знајући за безброј невероватних исцељења, народ је осећао потребу да на том месту направе једну капелицу или богомољу која би истовремено могла да послужи и као место где би се народ евентуално могао и склонити од разних несрећа, ратова и слчних непогода а и због обожавања биљке Јасенак. Међутим свештена лица су сматрали да су мистериозна исцељења болесних не само заслуга лековитом Јасенку већ углавном и „милости божјој“ па стога на том месту треба саградити цркву. Биљка „Јасенак“ је у сваком случају подстакла идеју о градњи цркве, а забележен је и један свежи догађај, о једном невероватном исцељењу. Причу о томе је у својој књизи „Црква Јасенак код Смедерева“ забележио господин Протојереј Душан Д. Митошевић .

. 

Данашњи изглед „Светог гаја“, Југозападна страна цркве Светог великомученика Георгија у Јасенку
фото: Милан Тирнанић

.-

.-

Догађај из 30-их година прошлог столећа

Цитат из књиге стр.14:

„Уочи Ђурђевдана ове године донео је под Јасенак Радојица Павловић, из Сеона, своје од рођења немо, женско дете, старо 8 година, надајући се да ће му Бог на овом чудотворном месту помоћи и даровати говор.

Дете је остављено у шумици поред чудотворног биља да по обичају преноћи. Отац и мати су се повукли к својим колима, која су била од те шумице удаљена и измештена са безброј других запрежних кола, која су такође донела болеснике.

Око пола ноћи дете се изненада појавило баш код својих кола, и када му је мати, изненађена што га види, казала да није требало да из шумице силази, оно је на велико чудо свију, проговорило „Добро је, мајко, хајдемо кући“!

Пресрећни родитељи одвели су исцељено дете кући, славећи велику моћ Божију, коју он на овом светом месту овако испољава“.

- Крај цитата -

Овај и слични случајеви само су потврдили планове о градњи цркве на овом месту.

.-

.-
.-

Драгош Брајер

.-

.-

Приликом посете једном логору у близини места Рековац, упознао је госпођицу Златију Крупежевић која се нашла међу избеглицама. Иначе, Злата потиче из свештеничке фамилије и била је врло образована. Књижевност, уметност и друштвене науке оплемењивале су је па је тако и привлачила пажњу на себе. Карл Брајер се заљубљује у Злату и то је управо био тренутак када је његова судбина кренула једним потпуно другим током од очекиваног.

Од војних власти је затражио одсуство како би обишао своју фамилију у Аустрији. При томе је тајно испланирао да то време искористи и за промену вере, односно да пређе у православље. Тако је са својом супругом Златом као прво одлучио да се крсти по православним обичајима, што је и учинио у цркви Светога Саве у Бечу. При томе добија име Драгош па убудуће неће више бити Карл већ Драгош Брајер.

По повратку у Србију затражио је држављанство, што му је омогућило да почне да се бави неким послом од кога би могао да живи. Као прво желео је да се у својству инжењера прикључи српској војсци на солунском фронту. Међутим, крај рата је променио његове планове, па зато почиње у ослобођеној Србији да се бави цивилним послом. Као инжењер саградио је млин и постао млинар, што није обећавало неки бољи пристојан живот. Због тога почиње са бизнисом као грађевински предузимач и гради куће по Смедереву и Београду што га доводи у тешку финансијску ситуацију. Схвативши да је бизнис у Србији тешко остварљив, одлучује да промени струку и почиње да студира богословију у Београду. Како му је наука ишла од руке, убрзо постаје свештеник и 1931. године бива рукоположен у манастиру Раковица код Београда.

Село Петријево није имало своју цркву, па су верници по правилу припадали удовичкој парохији. У то време није било модерних и брзих путева, па је одлажење у цркву представљало праву авантуру. У цркву се одлазило у Смедерево што није било тако једноставно. Управо је то био један од многих других разлога да се у Петријеву сагради црква. Главни разлози су били следећи:

• Између два светска рата је у Србији било врло популарно обнављање цркава као и градња нових објеката. Сматрало се да свако насељено место треба да има своју цркву и своје парохијане.
• Близина и значај светог гаја (Јасенка) обавезивало је подизање богомоље у знак захвалности милости Bожијој као и бројним невероватним исцељивањима које се само Bогу могу приписати.
• Недостатак сопствене цркве био је јак разлог за градњу овог светог храма.
• Коначно ће мештани села моћи редовно да посећују цркву и да обављају своје верске потребе као што су литије, крштења, венчања, славе, опела итд.
• Привикавање на православље и одвикавање од празноверја.

Користећи ове аргументе, а такође и по свом сопственом мишљењу, Драгош Брајер 1932. године предлаже градњу цркве. Званичан назив „Православна црква Светог великомученика Георгија“ у народу је познатија као „Црква Јасенак“.

Да би се почело са градњом, било је потребно обезбедити финансирање као и стручни тим који ће водити посао. Тако је успостављен грађевински одбор који ће се бринути о даљем развоју пројекта. Пошто се није имало готовог новца, организовано је прикупљање добровољних прилога као и ангажовање значајнијих добротвораца из региона, а највише из Смедерева. У међувремену је расписан и тендер за изградњу цркве.

.-
.-

Прва црква „Јасенак“

.-

.-

Сакупљање прилога није испуњавало очекивања грађевинског одбора, па је због тога цео пројекат ишао прилично споро. При сакупљању понуда за извођача радова, одбор је морао коначно да донесе одлуку о најповољнијој понуди за градњу. Неискуством, и недостатак новца одабрали су најјефтинију, а не најповољнију грађевинску понуду. И ту почиње неславан период прве цркве Јасенак.

Грађевински предузимач који треба да изведе радове, понудио је врло јефтину цену, па је због тога морао да, уместо добрих и искусних мајстора, запосли надничаре. Поред тога, штедња на материјалу је такође био груби пропуст, што се касније након изградње и показало као фатална грешка.

Радови почињу у априлу 1936. године. У недељнику Број 276 „Глас Подунавља“ 5. маја 1936., године објављен је и текст о почетку радова на подизању цркве Јасенак. Груби радови су трајали око две године .

Након почетка Другог светског рата, црква бива препуштена самој себи. Недостатак као и неквалитетно одржавање доводи  до потпуне пропасти полуурушеног објекта. Током трајања рата није више било никаквих поправки. Финансијски проблеми као и нестручност током градње сада ће наплатити свој данак до потпуне катастрофе која је на помолу. Верници са страхом гледају на своју цркву, а пролазници покушавају да скрену поглед са ужаса пред собом. Трагедија је показала своје злокобно лице, а црква остаје без свога значаја и своје парохије.

.-

Милосав Дишић

.-

.-

Нова црква „Јасенак“
Црква светог великомученика Георгија

.-

Пошто је црква већ више од 10 година предата на управљање и одржавање смедревској црквеној општини, а као филијала смедеревске цркве, одбор за санацију доноси одлуку о формирању нове комисије за спровођење пројекта спашавања цркве.

.-

Добровољна радна снага на изградњи нове цркве
Фото: из књиге Душана Д. Митошевића „Црква Јасенак крај Смедерева“

.-

Одлуком на једној седници у мају 1977. године на челу са протом друге смедеревске парохије Милосавом Дишићем креће се на посао са много више преданости, озбиљности и са више новца. Приликом поправке објекта цркве догодило се урушавање неких зидова, а као последица лоших темеља и клизишта тог дела терена. Убрзо после наставка са оправкама схватило се да је крпљење и бесмислено трошење новца непотребно и неисплативо.

Испитивањем терена дошло се до закључка да је црква подигнута на клизишту, па због тога треба кренути са изградњом нових и јачих темеља што истовремено значи и изградњу нове цркве. Зато је затражена дозвола Епископа како би се започело са радовима, што је и одобрено.

Овога пута се набавља најквалитетнији материјал, а радове треба да изводе најбољи мајстори професионалци за ову врсту посла и уз помоћ добровољне радне снаге. На истом месту старе урушене цркве крећу радови на већем и лепшем објекту од претходног и то је оно што данас видимо у Јасенку.

Припремање хране за раднике добровољно су обављале жене из околине. Прота Милосав Дишић, који води све ове радове, предао се свим својим бићем не само интелектуално и морално већ и физички, не штедећи чак ни своју фамилију. Ангажује и своју мајку Десанку, као и супругу Живанку такође за помоћ у припреми хране. При томе је и материјал за храну добрим делом доношен из домаћинства оца Милосава, а такође и из околних домаћинстава, док се само један мали део куповао.

На једној од наредних седница одлучено је да се и даље сакупљају добровољни прилози како у новцу тако и добровољним радом. Тако су смедеревски добротвори као и народ прихватили изазов и несебично

.-

Обилазак изградње нове цркве
Фото: из књиге Душана Д. Митошевића „Црква Јасенак крај Смедерева“

.-

кренули на посао. Поред финансијске помоћи од великог знаћаја је и помоћ у физичкој радној снази и механизацији од стране мештана и комшија из околних села. Верници, као и свештена лица су са великим ентузијазмом и вољом прионули послу. Било је ту мајстора и стручњака из свих области грађевинарства, што је убрзавало и помогло динамику градње.

Освештавање нове цркве „Јасенак“
(данашњи изглед)

.-

Након отприлике две године изградње, а по завршетку грубих радова, извршено је освештавање нове цркве „Јасенак“. На дан 31. августа 1980. године, српски патријарх Герман свечано освештава цркву и тиме почиње нови живот данашњег „Јасенка“.

Овде се не завршава прича о „Јасенку“ већ напротив можда тек сада почиње прави успон и значај овога храма. На предлог црквеног одбора, а на основу одлуке од октобра 1980. године, проглаашава се да четврта смедеравска парохоја, која покрива део града на подручју ове цркве, буде самостална црквена општина. Уз помоћ тадашњег епископа господина Хризостома и све уз сагласност Светог архијерејског синода српске православне цркве, почетак важности ове црквене општине почиње од првог јануара 1980. г.

.-

Његова светост српски патријарх Герман приликом дочека на освећењу цркве
(Букет цвећа предаје Радица Прокић из Дубоне)
Фото: из књиге Душана Д. Митошевића „Црква Јасенак крај Смедерева“

.-

На чело ове црквене општине долази прота Милосав Дишић, који је и најзаслужнији за подизање новог Јасенка. Његов ентузијазам и енергија ће и даље бити од валиког значаја. Потребно је још урадити осликавање цркве, постављање спомен-плоча са именима донатора и помагача, изградити помоћне објекте, црквени дом, канцеларије, ограде, капије и довршити потребну инфраструктуру.

.-

Данашњи изглед цркве Светог великомученика Георгоја, Јасенак код Смедерева
Фото: Милан Тирнанић

.-

Неговање вере и морала код деце је обавеза сваког родитеља. Модерни начин живота не пружа у довољној мери могућност квалитетног васпитања деце, не само код куће, већ и школе као установе.

Покушај да се у школи уведе предмет веронаука није у потпуности успешан пројекат. Господин Милосав Дишић, као по обичају пун идеја и предузимљивости, налази решење проблема, па зато 1997. године при црквеној општини Јасенак оснива и отвара Летњу школу веронауке.

.-

Црквена зграда са библиотеком и канцеларијама, сала за разговоре као и гостопримница, трпезарија са кухињом за припрему хране. У горњем делу је простор за смештај деце која посећују летњу школу веронауке
(Фото: Милан Тирнанић)

.-

Овде треба да се деца верски, литургијски и морално образују. Из тих разлога је потребно обезбедити простор и сместај за децу која посећују камп. Подизањем спрата стичу се услови за добијање више просторија у којима ће бити смештена деца кампа. Дугачки ходник дели овај простор за мушкарце и девојчице одвојено, са удобним спаваоницама и боравком.

.-

.-

Мирослав М. Дишић

.-

У осам сати je доручак, после чега почиње час веронауке. Следи преподневна ужина, а затим се приступа разним тематски организованим радионицама. На ред долазе спортске и друштвене игре. Између тринаест и четрнаест сати одлази се на ручак, а потом је слободано време и одмор. Поподневна ужина као и одређене активности трају до шест сати увече, а онда се иде на службу (вечерња Литургија) после чега се између деветнаест и двадесет сати увече иде на вечеру. На крају дана остаје још неко време за дружење и припрему за повечерје. Коначно, најкасније у пола једанаест иде се на спавање. Тиме се завршава један богат и садржајан дан.

Услед такозване „Корона“ пандемије 2020. године, а такође и због очекиваног новог таласа пандемије 2021. године, изостаће Летња школа веронауке, а затим се наставлја даље са уобичајеним програмом. У међувремену, ова принудна пауза ће се искористити за дорађивање и улепшавање просторија школе.

.-

Деца посетиоци у Јасенку
фото: из књиге „Летња школа веронауке“ aутор: Иван Д. Коста

.-

.-

Син оца Милосава, такође свештеник, Мирослав Дишић, води децу на излет
фото: из књиге „Летња школа веронауке“ aутор: Иван Д. Коста

.-

.-

.-

Извори и Литература

За овaj приказ цркве Јасенак коришћени су неки подаци из следећих извора (литературе):

Протојереј Душан Д. Митошевић  „Црква ЈАСЕНАК крај Смедерева“

У књизи Протојереја Душанa Д. Митошевићa „Црква ЈАСЕНАК крај Смедерева“ oписана је градња објекта и живот цркве после изградње. Kњига почиње од времена Светог гаја преко идеје о подизању цркве, а затим преко изградње и урушавања објекта. Надаље прича о санацији објекта, боље рећи изградње нове цркве онакве какву је данас видимо.

На 96 страница, са пуно илустрација и докумената, приказана је прва црква Јасенак, као и почетак изградње нове, данас постојеће цркве.

Књига је писана са много детаља па је за неке читаоце чак и превише. Пошто књига није писана са намером да буде забавна литература, прегршт детаљног описивања је за оне друге читаоце право задовољство.

Иван Д. Коста „Летња школа веронауке“

Слике говоре више од хиљаду речи. Тако је настала ова књига „Летња школа веронауке“ у речи и слици. У текстуалном делу је дат кратак опис цркве Јасенак и пратећи персонал од почетка до данас.

Књига је врло информативна и занимљива и даје одговоре на сва питања у вези са Летњом школом веронауке „Јасенак“ код Смедерева.

Познато је да су Страни освајачи одувек желели да присвоје ове просторе и да униште све трагове српског културног наслеђа. Из тих разлога су рушени и уништавани манастири, цркве, тврђаве и други споменици српске културе. Обнављање је финансијски исцрпљивало српску властелу па су се нови објекти градили скромних димензија са јефтином и брзом градњом. То се одржало и до данас. Тако је почето и са градњом цркве светог великомученика Георгија  у Јасенку код Петријева. О детаљној историји цркве "Јасенск" опширно пише Протојереј Душан Д. Митошевић. Ова брошурица је рађена са намером да у кратким цртама опише идеју и  изградњу овог храма од почетка до данас.