РЕДУТ

РЕДУТ (фр. redoute, лат. redusctus) војно пољско утврђење које може да буде затворено, полузатворено или отворено, а најчешће је облика трапеза или правоугаоника. Обично се састојао из спољног рова, грудобрана високог профила и унутрашњег рова, а подешен је за самосталну одбрану и дејства на све стране. Често су грађени у међупросторима тврђава или одбрамбених линија неког положаја. На редуту, на најмање изложеној страни према непријатељском положају, поставља се „гркљан“ (улаз) који најчешће има и надстрешницу, а неки редути су имали и флеше – самосталне шанчеве за заштиту улаза. Између рова и грудобрана постављана су степеништа. Сви нагиби (у рововима и на грудобрану) рађени су тако да спречавају обрушавање, а неки су и облагани даскама или плетаром од прућа. У ратовима различитих временских периода, зависно од врсте и тада постојеће убојитости коришћеног оружја и артиљеријских оруђа, одређиване су висине и дебљине грудобрана. Редут је израђиван најмање за једну пешадијску чету; и два вода су поседала ватрену линију, а трећи вод је био у гркљану.

Редути у Смедереву потичу из времена аустријске окупације настале после аустријско-турског рата 1789. када је аустријски фелдмаршал Лаудон око ширег појаса подграђа подигао редуте а њих међусобно повезао системом ^→шанчева (^→План редута, батерија и шанчева из 1790). У том Смедеревском фортификацијском систему било је шест већих редута, а између њих у низу шанчева било је пет уређених гнезда артиљеријских батерија. Редут број 1 био је близу ^→Павлице одакле је био изванредан преглед стања на Дунаву према Гроцкој, Банату и Ковину; редут број 2 је био близу ^→Записа, број 3 између ^→Провалије и Манастиришта (^→Карађорђево брдо). Редут број 4 био је чворни и налазио се у горњем делу Манастиришта одакле се један шанац спуштао јужним делом Мајдана где су на одређеном растојању биле укопане батерије 5, 6 и 7, после ког је шанац кретао на север где је била батерија 8, а нешто ниже од ње шанац је прелазио преко ^→Петријевског потока и укосо долазио до бедема испред топовске куле са турским натписом близу Језаве. На средини тог дела шанца постојао је редут број 9, што је на новој урбанистичкој позицији место близу Млечног ресторана на углу улица Милоша Великог и Саве Немањића. Други правац са редута број 4 спуштао се ка Дунаву и на позицији између Подрума и Монопола постојало је утврђење батерије број 10, одакле је шанац кратко скретао на исток до позиције изнад зграде некадашњег предузећа Бора Кечић у Карађорђевој, ту благо укосо скретао ка Дунаву, прелазио преко тадашњег тока Петријевског потока и ту се спајао са редутом број 11 који је од обале Дунава био удаљен 48 клафтера (91 м) колико је био дуг и канал којим је тај редут био повезан са Дунавом (^→Plan von Semendria и преклоп старог плана са новим).

У систему одбране највећи редути су били број 1 и 4. У време Првог српског устанка Карађорђе је обновио шанчеве близу редута број 4 и користио их приликом освајања Смедерева од Турака.

Подручје око некадашњег редута број 4, а то је раскрсница улица Србине, Горанске, Народног фронта и Мајке Југовића, у катастарским плановима је означено као градски топоним „Редут“ и тај назив Смедеревци и даље користе. У том делу из Србине улице, близу раскрснице, десно се издваја уличица Редутска.

 

Приредио:

Иван Стојић, уредник Смедерево – Енциклопедија.