Мајдан

МАЈДАН је арапска реч која у најширем одређењу означава окно неког рудника, место где се нешто ископава. У Смедереву је то градски топоним. Налази се у центру града као узвишење између почетка Улице кнеза Михајла од угла са Ђушином до Србине и Србином до Улице Јоакима Вујића на Редуту, одакле се спушта на Зелени венац, лицом Анте Протића излази на Карађорђеву и простор заокружује лицом војводе Ђуше, што чини површину од 10,1 ха. Већим делом обухвата још увек добро очувану лесну зараван која је настала још у доњем холоцену, а његов почетак се одређује између 9560. и 9300. г. п. н. е. Зараван је на 103 м н. в. с благим повећањем висине према Редуту (106,5 м н. в. на углу Србине и Јоакима Вујића) одакле се наставља коса ^→Карађорђевог и ^→Златног брда. Основа Мајдана је просечно на 80 м. н. в, с тим да је највиша на углу Кнез Михајлове и Србине (83,5 м н. в.), а најнижа је на углу Анте Протића и Карађорђеве (78,5 м н. в.).

Постојећи назив топонима Мајдан настао је током експлоатације песка у северном подножју узвишења. Прво копање песка са Мајдана почело је 80-их година 19. века када су код старе Женске основне школе, Чеда пинтер, Лаза пекар и још један казанџија ту подигли своје кућице за становање и уз њих отворили мајдане. Мештани су користили песак за насипање дворишта и улица које су биле знатно ниже и плављене кад год су на Дунаву и Језави биле високе воде (^→Поплаве). Зато су спољни зидови неких старих кућа у Доњем граду били насути све до прозора (^→Кућа Милана Модерног). Песком са Мајдана насипано је и Пристаниште у време када се градио Кеј (1885). Тада Карађорђева улица још није била потпуно „ушорена“, а већим делом је била утрина и на њој уска пруга за вагонете којима је на Кеј превожен песак. Касније су тим песком затрпаване баруштине близу Подрума, потом и главни градски трг по завршетку градње ^→Општинског дома и после експлозије настало гротло у Тврђави.

Године 1850. подно Мајдана саграђена је зграда Женске основне школе, а по ободу су почеле да се граде куће за становање и то чвршће градње иза којих су била дворишта. У многим од њих у пешчаним стрминама Мајдана укопаване су оставе за намирнице, а у неким и простори за ^→ледаре. Временом су прилази Мајдану укидани и остао је само прилаз из Ђушине улице степеништем уз Улицу Косте Војиновића, из Србине код кафане Вожд уличицом Мајданском и при крају Србине Редутском. Већа грађевина почета је да се гради тек после експлозије у Тврђави, у време ^→Изванредног комесаријата за обнову града. Тада је започета градња објекта ^→Задруге за извоз воћа, грожђа и вина у који је после ослобођења усељен Ватрогасни дом, а испред њега завршена зграда основна школа са фискултурном салом која је после ослобођења предата ^→ДТВ Партизан.

Током окупације у Другом светском рату Немци су 1943. на источном делу заравни Мајдана изградили војно подземно склониште. Централни део, величине 7 х 7 м био је 6 метара укопан, а у њега се силазило степеништем саграђеним од цигала. Међутим, главни приступи склоништу су били подземни ходници. Постојала су три ходника који су из централног дела зракасто водили на север према Карађорђевој улици. Први улаз је био иза дворишта куће на чијем је месту касније изграђен Занатски центар, а тај ходник је био дуг око 120 м. Други улаз је био иза дворишта куће Живковића на позицији где је изграђен Центар за културу и његова дужина је била око 105 м. Трећи улаз је био иза зграде Задруге за извоз воћа и грожђа. Тај је ходник био дуг око 85 м. Сва три ходника су на сваких 18 м. имали међусобне ходничке попречне везе. Постојао је и четврти, источни улаз из дворишта Михајла Илића Грочанина у Улици кнеза Михајла 24, а ходник је био дугачак 112 м. Ходници су били високи 2,75 м, а толико и широки. Зидови и таванице су осигуравани подградом од дебелих греда, а због песковитог тла греде су постављане једне уз другу. Није познато да су ови подземни објекти икада коришћени као склониште. После рата трговина „Равни гај“ је средњи улаз користила за складиштење петролеја и плинских боца, а почетком 60-их година улази су из безбедносних разлога затворени капијама како би се спречиле дечје играрије јер су многи ходници почели да се урушавају.

Територијална одбрана Смедерева намеравала је да подземне објекте у Мајдану преуреди и формира савремено склониште, али је геостатичким испитивањима утврђено да за то не постоје одговарајући услови. То је управо и потврђено касније великим клизањем и обрушавањем тла на том и ширем простору у периоду између 1967. и 1974. године (^→Клизишта).

У време економских санкција међународне заједнице 1995. на почетку ходника иза Дома културе једна профитна јединица Сартида је у том простору узгајала шампињоне (^→Агенција за преструктурирање), а 2001. ту је кратко била дискотека посебног назива: „Андерграунд“ (енгл. underground – подземље).

На Мајдану су и раније постојали војни објекти. Када су Аустријанци у време аустријско-турског рата (1787–1791) заузели и Смедерево, њихов фелдмаршал Лаудон је на стратешки значајним позицијама изградио редуте и утврде за артиљеријске батерије и повезао их шанчевима. На јужној страни мајданске терасе биле су три артиљеријске батерије, а једна на источној (^→Редути и ^→Plan von Semendria из 1790).

Површински слој на Мајдану је углавном песковит и све до 1950. на њему је било веома мало растиња, углавном ретког шипражја међу зонама с бусенима траве, а једино је у горњем делу, испод Редутске улице, било неких воћака. Тек је 1950. масовном акцијом пошумљен већи део. Највише је посађен багрем који брзо расте и својим жилама учвршћује тле. Било је и јавора, клена и дивљег кестена. Временом су веверице са ораха из оближњих дворишта разнеле плодове па је на Мајдану никла читава шума младих ораха.

Још 1963. у средишњем делу из правца Улице Косте Војиновића саграђено је стрелиште за малокалибарско оружје којим управља Стрељачки савез општине (^→Стрељаштво). На месту старе кафане „Зелени венац“ у Улици Анте Протића 1968. је изграђена нова зграда штампарије. На почетку леве стране Карађорђеве улице, од броја 3 па све до Школе порушене су све породичне зграде и ту је 1982. саграђена репрезентативна грађевина Дома културе (^→Центар за културу). Године 1985. иза Школе, на месту где је некада био Ватрогасни дом, уређено је и асфалтирано игралиште за рукометни клуб „Меткос“, а ^→Покрет горана и Удружење новинара су 1997. култивисали југозападни део шуме и формирали Новинарски парк, где је постављено и спомен-обележе тој професији (^→Паркови). Близу стрелишта је 2003. подигнут ТВ репетитор са линком којим се прилози ТВ дописништва директно шаљу у Београд. Наредне, 2004. порушено је рукометно игралиште и фискултурна сала коју су користили школа и ДТВ „Партизан“, па је делимично тај простор заузео дограђен објекат ОШ „Димитрије Давидовић“ који има спортску халу са трибинама и просторије за рукометаше и гимнастичаре, 14 нових учионица, зубну и општу амбуланту и стан домара.

Године 1949. је с називом ^→„Мајдан“ формирано предузеће за производњу грађевинског материјала, грађевинске оперативе, металске производње и услуга и одржавања стамбених зграда, али се већ 1951. дезинтегрисало.

„МАЈДАН“ је било предузеће за производњу грађевинског материјала, грађевинске оперативе, металске производње и услуга и одржавања стамбених зграда. Формирано је 1949. одлуком Народног одбора општине и то интеграцијом цигларског предузећа ^→„Обнове“, грађевинског предузећа ^→„Неимар“ и занатског услужног предузећа ^→„Мома Арделић“. Директор предузећа „Мајдан“ био је ^→Милосав Дучић.

У предузећу је већ тада била уведена нова форма управљања и руковођења – саветовање директора са групама радника и техничког особља, што је посебно дало резултате у цигларским погонима.

Ова интеграција није била дугог века. Већ 1951. Градски народни одбор је одлучио да се из предузећа „Мајдан“ издвоји Одсек за одржавање државних стамбених зграда и припоји градском комуналном предузећу ^→„Пролетер“, а да се цигларско оперативни део издвоји као посебно предузеће које је тада добило назив ^→„Никола Крга“. Остале делатности су се обављале у преименованом градском грађевинском предузећу „Мома Арделић“.

 

Приредио:

Иван Стојић, уредник Смедерево – Енциклопедија.